Istorija upotrebe pčelinjih proizvoda u kozmetičkim preparatima

Želja svake žene je oduvek bila da što duže sačuva svež i lep izgled lica, ali i kože celog tela. Želja za negovanjem i ulepšavanjem postoji koliko i čovečanstvo. Tokom istorije, menjali su se postupci negovanja, sastojci i vrste proizvoda, ali je potreba za ulepšavanjem ostala večna. Nega lica i nega tela trebalo bi da bude sastavni deo života svih ljudi, a ne privilegija pojedinaca.

Svi pčelinji proizvodi su se koristili od davnina u indijskoj, arapskoj, rimskoj i grčkoj kozmetici. U doba rimske kulture, poseban doprinos razvoju kozmetike dao je poznati lekar i apotekar (lekaroapotekar), Galen. On je prvi mastima, odnosno smeši pčelinjeg voska i maslinovog ulja, dodavao vodu i tako postavio osnov kremama, kasnije nazvanim kold kreme, čiji je glavni sastojak pčelinji vosak. Njega sa pravom nazivaju „ocem kozmetike“. Galen u svom delu „De compositione medica mentorium“ opisuje primenu pčelinjih proizvoda.

Hipokrat i Avicena su, takođe, ukazivali na korisne efekte pčelinjih proizvoda na kožu lica i tela. Za dragocena svojstva meda znale su čak i žene antičkog Rima. Popeja, žena cara Nerona, koristila je za negu lica mešavinu meda i toplog mleka.

Kraljica Kleopatra, velika zavodnica svog vremena, znala je kako da neguje lice i telo. Koristila je podlogu za šminku na bazi voska, koju je nanosila na lice i vrat, što joj je davalo izgled večinastvene statue. Med je bio nezaobilazan sastojak Kleopatrinih kupki i krema za negu lica.

Za vreme Renesanse, pojavljuju se prva dela iz farmacije u Salernu: „Firencijski zbornik recepata“, „Katalonske i aragonske farmakopeje“, u kojima su opisani med i pčelinji vosak. Najpoznatija kozmetičarka srednjeg veka, Trotuli de Ruđero, iz Salerna, koristila je med za spravljanje kozmetičkih proizvoda.

Dame na dvoru francuskih kraljeva, naročito Luja XIV i Luja XV, koristile su mnogo meda za negu kože. Med, kao kozmetičko sredstvo, nije bio cenjen samo u Evropi, nego i u drugim zemljama sveta.

Ruž za usne je počeo da dobija na popularnosti u XVI veku za vreme vladavine kraljice Elizabete I. Tada su se ruževi pravili od pčelinjeg voska i biljnih pigmenata.

Još od davnina, med se koristio u Kini i Japanu kao sredstvo za ulepšavanje. Poznate su ljupke i nežne ruke Japanki koje su se negovale mednom vodom.

Poznata filmska glumica Marlen Ditrih, koju su smatrali za najlepšu baku sveta, takođe je koristila med za negu lica.

Danas postoji čitava industrija kozmetičkih proizvoda čije su osnovne komponente med, pčelinji vosak, propolis i mleč. Širom sveta su osnovani instituti koji proučavaju i praktično primenjuju pčelinje proizvode u kozmetičkim tretmanima za podmlađivanje i negovanje kože lica i tela, ali i kose. Savremeni kozmetički proizvodi često sadrže pčelinji vosak i med („eliksir lepote“), što opravdava njihov bogat hemijski sastav i brojne biološki aktivnih supstance, koje doprinose nezi i podmlađivanju kože.

Primena pčelinih proizvoda u kozmetologiji ne treba i ne sme da bude tajna, jer su oni efikasni i njihova upotreba u nezi i podmlađivanju kože je značajna.

Med i lepota- kako ovaj prirodni dar deluje na našu kožu?

Davno poznat kao nektar bogova, med nije samo ukusan dodatak našoj ishrani. On je i pravo blago za našu kožu, zbog pristunih minerala, proteina, fitosteroida, enzima, hidroski kiselina koji doprinose hidrataciji i regeneraciji kože.

Med kao hidrofilni emolijens

Reč emolliendum (lat.) znači omekšavanje kože, povećanje njene elastičnosti.

Emolijensi su sredstva koja sprečavaju isušivanje kože, odnosno sredstva za vlaženje i omekšavanje kože. Redovna primena emolijenasa je veoma važna.

Osim masnih materija (lipofilni emolijensi), kozmetički proizvodi sadrže i hidrofilne emolijense- materije koje za sebe vezuju vodu (humektansi) i snabdevaju kožu vlagom (ovlaživači, moisturizeri). Šećeri, aminokiseline, proteini, alfa-hidroksi kiseline i pantenol spadaju u ovu kategoriju. Med sadrži sve ove sastojke, što ga čini prirodnim izvorom hidrofilnih emolijenasa. Ovi sastojci pomažu u održavanju vlažnosti kože, čineći je mekom i hidriranom.

Efekti vitamina na koži

U medu se nalazi provitamin A, vitamin E, C, B1, B3, pantenol (provitamin B5), vitamin B6.

Beta karoten (provitamin A), prekursor vitamina A, štiti oštećenu i dehidriranu kožu, posebno kada je do oštećenja došlo pod uticajem UV zraka. Poboljšava hidriranost površinskih slojeva kože.

Vitamin E, prisutan u medu u prirodnom obliku, štiti kožu od štetnog uticaja UV zraka, ima sposobnost „hvatanja“ slobodnih radikala koji su važni uzročnici preranog starenja kože, ali i efekat vlaženja kože.

Vitamin C je hidrosolubilan antioksidans koji štiti ćelije od oksidujućih supstanci i slobodnih radikala i stimuliše obnavljanje vitamina E.

Vitamin B1 povoljno deluje na koren kose, pa se proizvodima za negu dodaje med.

Pantenol dovodi do ćelijske regeneracije, penetrira u kožu i smatra se dobrim ovlaživačem, čime poboljšava izgled kože i kose. Kreme i losioni za negu osetljive kože nakon sunčanja mogu da sadrže med.

Efekti minerala na koži

U medu se nalaze brojni minerali kao što su cink, bakar, magnezijum, kalijum, kalcijum...

Cink, bakar i magnezijum imaju određenu ulogu u starenju kože.

Cink je kofaktor više od 90 različitih enzima i reguliše keratinizaciju i proliferaciju fibroblasta. Cink je takođe uključen u melanogenezu i metabolizam masnih kiselina i vitamina A i E. Tokom starenja, prirodni nivo cinka u koži opada.

Bakar takođe igra ulogu u koži preko sinteze keratina i ima efekat čišćenja preko aktivacije Cu-Zn superoksidizmutaze.

Magnezijum je mineral primarno značajan u telu u aktivaciji adenozin trifosfata (ATP), glavnog izvora energije za funkcionisanje ćelija. Magnezijum takođe aktivira nekoliko enzimskih sistema i važan je za sintezu RNK i DNK.

Efekti fitosteroida (fitoestrogena) na koži

Fitosteroidi se nalaze u medu.

Fitosteroidi imaju pozitivne efekte na stanje kože, jer povećavaju vlažnost i tonus kože, posebno zadebljale, grube i sive kože.

Efekti hidroksi kiselina na koži

Med sadrži brojne organske kiseline, a među njima treba istaći α-hidroksi kiseline (engl. Alpha Hydroxy Acids, skr. AHAs): mlečnu, limunsku i vinsku kiselinu. Prirodne AHAs imaju pozitivne efekte kada se primene na kožu, pošto zadržavaju vlagu i ostvaruju efekat hidratacije površine kože, povećavaju elastičnost kože i usporavaju nastanak bora.

Efekti proteina na koži

Med sadrži brojne aminokiseline i proteine.

Funkcionalna svojstva proteina u nezi kože i kose su vlaženje, povećanje elastičnosti, sprečavanje gubitka vode, stvaranje osećaja mekoće i davanje sjaja kosi. Ova svojstva zasnovana su na fizičkim karakteristikama proteina u koje spadaju dobra supstantivnost, tj. svojstvo da se vezuju za proteine na površini kože i kose, sposobnost stvaranja filma i mogućnost efikasnog vlaženja površine kože.

Efekti enzima na koži

Med sadrži brojne enzime (fermente).

Bilo je mnogo pokušaja za primenu enzima u kozmetologiji, vrlo malo ih je ostvareno zbog njihove nestabilnosti u proizvodima koji sadrže vodu i zbog neodgovarajuće pH vrednosti za njihovo delovanje.

Najjednostavniji način primene enzima je korišćenjem pčelinjih proizvoda, čiji proteolitički enzimi u maskama za lice čiste kožu, skidaju izumrle ćelije u površinskom sloju kože, koja ostaje glatka i meka. Med sadrži lipaze, a ovi lipolitički enzimi povoljno deluju na masnu kožu.

Med u kozmetičkim proizvodima

Maske za lice sa medom

Maske su sredstva za negu kože lica i vrata i po dejstvu mogu biti omekšavajuće, osvežavajuće, vlažeće i druge. Potrebno je poznavati tip kože: normalna, suva, masna ili mešovita, da bi se primenila adekvatna maska. Ciljevi primene maski mogu biti različiti. Neke maske podstiču i pojačavaju cirkulaciju krvi, druge usporavaju proces stvaranja bora, odstranjuju nečistoće sa lica, hidriraju kožu, umanjuju crvenilo i nadražaj kože. Posebno su interesantne maske koje sadrže vitamine, enzime i proteine.

Maske koje u sebi sadrže med mogu se pripremiti i u kućnim uslovima. Maska za lice može se dobiti od meda, maslinovog ulja i soka od krastavaca.

Regenerativne maske se mogu dobiti od soka iz aloje, meda, glicerina, vode, ovsenog brašna.

Umirujuće i osvežavajuće maske mogu se napraviti od kašike meda i 2 kašike svežeg mleka.

Vlažeća maska može da sadrži med, pavlaku, parče dinje.

Maska sa medom i krupno mlevenim polenom (ne preporučuje se za alergične osobe) uz dodatak prirodnih ulja (npr. maslinovo ulje) može istovremeno da bude piling. Zrnca polena odstranjuju izumrle ćelije i mitesere. Kad maska odstoiji na licu 20-30 minuta, pre ispiranja uradi se masaža kružnim pokretima prstiju. Ovakvim postupkom, stimuliše se cirkulacija i podstiče se obnavljanje ćeija kože.

Tonici sa medom

Tonici se upotrebljavaju nakon čišćenja kože, u svrhu osveženja kože lica i dekoltea. Hlade i vlaže kožu.

Medna voda je pogodno, efikasno i svakome dostupno sredstvo koje hidrira kožu lica i vrata. Svakodnevno umivanje mednom vodom čuva elastičnost i svežinu kože. Priprema medne vode ne zahteva mnogo vremena. Rastvori se jedna kašika meda u čašici tople vode. Natopi se tampon vate mednom vodom i obriše se lice i vrat. Nakon 10-15 minuta lice i vrat se isperu mlakom vodom. Medna voda omekšava kožu, čini je baršunastom i glatkom.

Kreme i serumi sa medom

Med može biti sastojak i krema i seruma. Sastojak je naših krema i seruma za negu lica- Hidratantna krema, Masna krema, Collagen Hyaluron cream gel, Collagen Hyaluron serum.

Šamponi, sapuni i kupke sa medom

Na tržištu se mogu naći sapuni, šamponi i kupke koje sadrže med.

Možemo se počastiti i probati „Kleopatrino kupanje“, dodajući rastvor sa medom (1 litar mleka, zagreje do 40 ºC i u njega rastvori 250-300 g meda) u vodu za kupanje.

Kako uživati u blagodetima meda na našoj koži?

Dodavanje meda u svakodnevnu rutinu nege kože može se postići kroz različite proizvode, poput krema, seruma, tonika ili maski. Takođe, med može se koristiti kao sastojak u domaćim maskama za lice. Uzmite vremena da negujete svoju kožu na prirodan način, uz pomoć meda, i osetite efekte (meka, glatka, elastična koža).