Značaj pčela u prirodi

Fosil_pcele_star_54_do_37_miliona_godina_wPaleontolozi dokazuju da su pčele, od samog nastanka ljudskog roda, bile njegov pratilac.
Iz epohe neolita, u pećinama, nađeni su crteži koji prikazuju čoveka na drvetu, sa korpom u ruci, oko koga lete pčele.
Indijanci su oko 6000.god. pre nove ere koristili med kao hranu i lek. U drevnoj Kini i Indiji nađeni su dokumenti koji svedoče o razvijenom pčelarstvu od pre 4000 god. Od prvih dinastija egipatskih faraona (3200 god. pre nove ere) do rimskih vremena na znakovima njihovih vladara i na grobnicama faraona bio je utisnut lik pčele. Na Balkanu su se pčele gajile u vreme Ilira i Tračana.
U sva vremena i u svim narodima medonosnoj pčeli posvećuju pažnju biolozi, matematičari, hemičari, lekari, prirodnjaci, filozofi, pesnici…
Nije pčela bila cenjena samo zbog svojih proizvoda. Oduvek su ljudi znali važnost pčela u oprašivanju biljaka.
Na Zemlji postoji oko 250 000 biljaka cvetnica. Bez oprašivanja one ne bi opstale. Insekti oprašuju 90% biljaka cvetnica, ostalih 10% se oprašuje vetrom. Od tog broja biljaka koje se oprašuju insektima 90% oprašuju pčele. Naučnici tvrde kad ne bi bilo pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo bi 100 000 vrsta biljaka. Oko 200 poljoprivrednih kultura oprašuju pčele, pa su koristi od medonosnih pčela nemerljive.
Danas preti opasnost da zagađenje životne sredine uništi pčele. Jasno je, da ako pčele nestanu, nestaće i biljni i životinjski svet, kao i mi – ljudi.
Pčelinji obrasci ponašanja su iskonski, za ugled. Obrasci na kojima ljudi mogu da uče. Kod pčelinje zajednice se tačno zna ko je za šta «stručan» i šta radi. Nema nesporazuma, razdora, porodica je vrhovni zakon, sve savršeno funkcioniše. Kada bi ljudi postupali po obrascima pčelinjeg društva, tada bi ljudsko društvo, možda, bilo u potpunosti srećno.